IMAM I JA NESTO DA KAZEM
UKRATKO ...
Uoči ove novonastale situacije zapitala sam se o svemu.
Uspela sam konačno da vidim da mozemo da se udruzimo,da mozemo nešto da uradimo.
Razmišljala sam o ciljevima tih ljudi koji su se našli , pomogli itd.da li su iz nekog izričitog cilja ili samo instiktivno jer ipak nismo svi samo ljudi neko je i čovek.
Onda rekoh sebi iz kojeg god razloga , nije ni bitno na kraju , bitan je ishod , a čini se da je dobar.
Jedino se dosta brinem oko zivotinja i svega toga.Na njih sam da budem iskrena najosetljivija.
Zato što znam da ce od nas 10 njih troje da se izjasne kao ljubitelji a jedan će stvarno biti dovoljno human i hrabar da im pomogne.
Koliko god im pomagala ne mogu ih sve spasiti , mislim to je jasno ali tako me to sve potresa.Necu ni da zamišljam koliko je zivotinja stradalo tokom ove havarije.
Samo kazem , da ako je neko bih hrabar i krenuo u akciju spašavanja ljudi po raznim mestima gde je bila tragedija trebao je i zivotinjici pomoći , jer i to je zivo biće i njemu treba ako ne i vise pomoći.
Ljudi koji su stradali , stradali su zbog uglavnom svoje nespretnosti , loše sreće ili čega već , a zivotinje koje su se utopile stradale su zbog tuđeg nemara i sebičnosti.
Opet , drago mi je sto ima kol'ko tol'ko spašenih , tako da sada svu paznju i pomoć treba usmeriti u tom pravcu.
Ljudi i zivotinje , drz'te se - dokle god je čoveka , biće i nade za bolje sutra.
Jer bolje sutra - to je ono što nam najviše treba.